Zatvaram vrata svog sveta

Zatvaram  vrata
svog sveta,
da ne osetim
ta osecanja kleta.

Da ne ostetim
njihovu apaticnost
koja me gusi
kao u grlu kost.

Od nesrecnih
zna se da beze
kao od bolesti
one najteze.

Zasto ih tudja sreca
u srce  dira
zato im ne da
spokoja ni mira?

Od tuge su poceli
toliko strhuju,
da su zaboravili
da se raduju.

Pohlepni snovi
ljubomoru bude
zalosno je videti
takve ljude.

Zatvaram vrata
svog sveta,
da ne osetim
ta osecanja kleta

Zelim da vidim
dobro u ljudim,
pa cu zmureti pred
njihovim cudima...