Ljubav govori (Za....)

Sta je je to
sto me za tebe veze
i kad se smejem
i kad tuga steze?


Znam daleko si
sada,
da mislis na mene
jos se srce nada.

A prolaze dani,
ko godine se vuku
da li i tebi tisina
nekad pravi buku?


Da li preko granice
i tebi ljubav govori
sa moje leve strane si
to ne zaboravi?

Zudnja za srecom

Kada vidim zaljubljene
slomi se u spokoj vera,
da odem sto dalje od nas
zudnja za srecom me tera.

Pogresni svi vozovi
promasene su i stanice,
tu sam izgubila volju za nas
najsjajnija zvezdo Danice.

Mi smo samo delic proslosti,
iako ne priznajes to na glas
jer sreca okrene ledja
kad je zaboravis makar na cas.

Al ja sam i dalje tu gde jesam.
Zasto? Ni sebi ne znam reci.
Mozda sam umorna od traganja,
mozda zarobljena u snu o sreci?

Sta smo toliko zgresili?

Vredjali smo veru i Boga
odrekli se najblizeg roda
okretali glave od sirotinje
ubijali i mucili zivotije.

Sta smo toliko zgresili?
Kada slavlja pravimo?
U strogom postu i
Novu godinu slavimo?

Slavili smo i bir fest
u vreme letnjeg posta,
sada molimo Gospoda
jer nam je poplava dosta.

Mozda nam nesreca
oci otvori i da slogu
mozda se tada tako
konacno vratimo Bogu.

Surovo...

Surovo vreme,
surovi ljudi,
svako ti malo
surovosti nudi.

Beze od tuznih,
od bolne teme,
odakle je izniklo
tog zla seme?

Osecajne price
obecanja prazna,
dal su to prijatelji
ili neka kazna?

Na prstima jedne ruke
su imena svih ljudi,
koji su tu i kad se
pobedjuje i  kad se gubi.

Sve sto pocne ima kraj

Kad te u noci nemir probudi
zagrli proslost i kreni dalje,

samo sam u senci tvog secanja,
to samo zivot izazove salje.

Ne placi, stegni srce,

spavaj kao da sam jos tu

i moja sreca je sto te imam

barem jos u snu.

A kad dodje novo jutro,

zaplaci, tad placem i ja znaj,

jer kasno sam shvatila

da sve sto pocne ima i kraj.

Mojoj maloj princezi

        (  Jos jedna zvezda zasijala je nocas,
          jos zivis, znam da nas gledas,
          al trebamo rec ili dve, tvoje osmehe,
           u ovoj prokletoj noci mrvu utehe.)

Previse boli ta istina
da joj se se predamo,
dok te uz suze i jecaje
nocas usnulu gledamo.

Belo lice nasa tuga
ti  je svo umila,
probudi se princezo,
zasto si san tu usnila?

Probudi se princezo
zasto si tu zaspala?
Sreca je mozda
samo na cas zastala.

Princezo zaspala si
u zamci izdaje necije,
da nisi kriva ti,
govori tvoje lice decije.

Probudi se mala princezo,
treba nam tvog smeha,
oprosti im prva
oprostaj je jaci od greha.