Zudnja za srecom

Kada vidim zaljubljene
slomi se u spokoj vera,
da odem sto dalje od nas
zudnja za srecom me tera.

Pogresni svi vozovi
promasene su i stanice,
tu sam izgubila volju za nas
najsjajnija zvezdo Danice.

Mi smo samo delic proslosti,
iako ne priznajes to na glas
jer sreca okrene ledja
kad je zaboravis makar na cas.

Al ja sam i dalje tu gde jesam.
Zasto? Ni sebi ne znam reci.
Mozda sam umorna od traganja,
mozda zarobljena u snu o sreci?