Zelis da je vecnost

Upijas me pogledom
kao zemlja majsku rosu,
svaki pokret moga tela
jer vec uspomene to su.

Zelis da je vecnost ovaj san
sto ga kraj mene budan sanjas
dok se od sumnje i strepnje
u  zagrljaj moj sklanjas.

Ili bar neka stanu kazaljke sata
dok te u narucju cvrto drzim,
jer vise od  ovih zagrljaja
ocesas, ne mogu da pruzim.

Slutis, neko je vec dobio mene
od Boga ili sudbine kao dar
tek nagovestaje dajem o tome,
jer i reci i cutanje peku kao zar.