Nema vise onakve zime

To sto nema vise onakve zime
ne zaustavlja ni secanje, ni zali,
sto nista siromasni imali nismo,
a da imasmo sve tad nismo znali.

Prohladna soba i miris drva iz peci,
nase promrzle ruke koje se drze snazno,
dok duse stoje jedna uz drugu
nista nam sem toga nije bilo vazno.

Poslednja slika koje se secam, koju pamtim,
pahulje prekrivaju grad i sneg svuda sija,
mi zagrljeni po malo gladni, pitamo se
da li je ljubav to sto srcu jedino prija?

Proslo je mnogo zima, ali onakva vise nije,
sada je soba topla a zagrljaj hladan,
trpeza puna svega sto zazelis,
hrane postanes sit, a ljubaavi gladan.

Nije mi zao sto nema vise onakve zime,
hovac crta osmehe... ma sve su to lazi!
Oboje sad imamo sto mislismo da vredi
ali dusa dusu zauvek ce da trazi.