Put srca mog

Na cas se san prekinuo
i cinilo se da bas sve se rusi,
crni oblak nadvio se nad nas,
sumnja je pocela ljubav da gusi.

Odlazis, odlazim slomljena i tuzna
a mozda smo bili na korak do srece?
Samo sumnja i strah sad nas dele,
mi stojimo a zacarani krug se krece.

Ne mogu kajanje da nosim kao greh
jer nevidljivi obruc ipak nas veze,
nisi stranac, vec neko davno drag
ne moze ponos tek tako da nas sreze.

Ti dobro znas ritam i put srca mog
 sto vodi do poslednje stanice,
zazmuri na tren, videces vecnost,
zazmuri, to je ljubav bez granice.